Stranci u kući uz pomoć magije: ZAŠTO SU MAJKA I SIN JEDINAC POSTALI NEPRIJATELJI? DA LI JE TO MOGUĆE?

Trebat će nam vremena i strpljenja, ali uspjet ćemo. Mogu ti pomoći, ali morat ćeš i ti poraditi na sebi. Sad si u takvoj fazi da možeš i vrijeme da pokvariš kada se naljutiš, i kada planeš. – govorila mi je Beba i upozorila da pogledam na nekorištene peškire i garedobu

Sav užas koji sam doživjela počeo se događati prije četiri – pet godina. Do tada bila sam presretna, zadovoljna, ispunjena žena, a onda se počeo rušiti moj svijet. Ništa mi nije polazilo za rukom; u kući nezainteresirana, prema mužu hladna i drska, nestajao je čak i materinski instikt prema sinu. Imali smo sve preduslove za sretno i toplo porodično gnijezdo; uzeli se iz ljubavi, oboje situirani i zdravih pogleda na bračni život.

Gora od maćehe

Bavili smo se privatnim biznisom i sjajno nam je išlo. On je imao molersko farbarsku radnju, a ja butik. Gotovo preko noći poslovi su nam stali. Njemu otkazivanja ugovorenih poslova u zadnji čas, pa reklamacije, inspekcije, tužbe, krađe. Kod mene u butiku totalno mrtvilo. Trajalo je to nekih šest mjeseci i sve je propalo. Radnice su uzimale garderobu da bi namirile svoje mjesečne plaće.

Zbog svega toga zapadala sam u teška psihička stanja. Plakala sam i sva se tresla, proklinjala život, sudbinu…. Imala sam osjećaj kao da me nešto dijeli napola, kao da je jedan dio mene umirao, nestajalo je ljubavi, topline…Moje mi je dijete počelo smetati. Bila sam mu gora od najokrutnije maćehe.

Uz sve to umro mi je otac, a djeda smo morali poslati u starački dom. Nedugo zatim ja sam završila u bolnici. Ispitivanja, antidepresivi i otpusnica sa urednim zdravstvenim biltenom. Međutim, moja je duša bila prazna, a živci poput fitilja. Planula bi za svaku sitnicu, mrzila svoj život, sve oko sebe… Polako sam ludila. Rezultat tog ludila je da sam ostavila muža i sina i otišla da konobarišem u jednoj birtiji.

Darovi za sina

Odlazila sam od njih dvojice, ali sam im se i vraćala. Nešto me tjeralo od njih kada smo bili zajedno, a kada bi se odvojila, onda me neka čudna sila tjerala njima. Sreća da se u srcu moga muža nije ugasila ljubav prema meni, imao je strpljenja i razumijevanja.

– Ti ženo ludiš. Ovo nije normalno. Moramo tražiti lijeka kod hodža – upozorio me je i priprijetio da će me vezanu voditi njima.

Bili smo u Visokom, pa onda u Zenici. Obojica su tvrdili da sam opsihirena, davali mi učene vode, učili Kur'anske dove nad glavom, ali ja sam i dalje bila napola luda. Na kraju sam zajedno sa majkom, bratom i mužem otišla kod Iscjeliteljke Bebe.

– Trebat će nam vremena i strpljenja, ali uspjet ćemo. Mogu ti pomoći, ali morat ćeš i ti poraditi na sebi. Sad si u takvoj fazi da možeš i vrijeme da pokvariš kada se naljutiš, i kada planeš. – govorila mi je Beba.

Dobila sam hamajlije zaštitnice, učenu vodu i upute kako sve to da koristim. Posebno me je upozorila da obratima pažnju na nekorištene peškire.Na jednom se kriju uzroci mojih nevolja i tegoba.

I zaista, kada sam počela prebirati po garderoberu, naišla sam na peškire, u kojima sam dobila darove za sina od moje svekrve. Imala sam šta i da vidim. U jednom neki smotuljci sa dlakama i zemljom. Imala sam osjećaj da je sve to umotano u uložak od ciklusa.

– Spali to – kazala mi je u telefonskom razgovoru Beba.

Iscjeliteljka Beba nije mi željela objašnjavati kako je to prošlo mimo mojih ruku u ormarić, zašto je to urađeno, ali jeste mi pomogla. Jeste me vratila u normalan život. Ponovo sam prigrlila svoga muža i sina jedinca. Ponovo mi cvjetaju ruže.

Kontakt telefon Bebe je 033 619 740 ili 061 057 380. Pozivni za BiH je 00387.

Komentari

komentara

error: Content is protected !!