Priča Dženana Ramića, sedamnestogodišnjeg učenika, zaljubljenika u pjevanje i fitness, nikog ne ostavlja ravnodušnim: Uz treninge Sanite Dizdarević 32 kg manje!

Bio sam se ulijenio totalno pa tako ako ne bih učio, ako bih imao slobodnog vremena to vrijeme ne bih iskoristio da prošetam,da odradim trening, nego bih visio na internetu, gledao film. Tada se naravno jede čips,keks,smoki zalijeva se nekim gaziranim sokom. Grickalice od kojih sam se ja najviše udebljao su čips,smoki, keks; to su onako standardni dodaci uz film ili surfanje na internetu.

Prvo je „sredila“ sebe, ali tu nije stala. Nastavila je „sređivati“ druge. I to veoma uspješno. Tako bi se ukratko mogao predstaviti uspjeh Bišćanke Sanite Dizdarević. Pisali smo o njoj prvi put poodavno. Još kad je tek sumirala utiske svoje transformacije. Snagom volje, usojela je smršati više od 50 godina. Od bucke je postala fitness trenerica koja je danas inspiracija mnogima. Putokaz ka putu ozdravljenja, psihičkog i fizičkog. Jer, pretilost boli, na razne načine.

-Nezadovoljstvo boli. Osude drugih, razočaravajući pogledi. Ja to sve znam, prošla sam – kaže Sanita dok nam predstavlja još jedan produkt svojih transformacija. Riječ je o srednjoškolcu Dženanu Ramiću. On je smršao čak 32 kilograma!

 Sramio sam se svog tijela
-Na početku transformacije sam imao oko 107/108 kilograma, a sada imam 76 kilograma. Vrtio sam se u krug, smršam kilogram, udebljam se dva. Odlučio sam se na drakonsko mršanje onda kad mi je izgled, loš izgled da naglasim, postao kompleks. Bilo me sramota mog tijela, nisam se mogao oblačiti kako ja hoću nego su to većinom bile oversize stvari. Na plaži sam većinski bio u majicama itd. Kupaći nije dolazio u obzir. Vrećastim sam stvarima krio debljinu.

-Takođe, volim sport,rekreativno igram fudbal,košarku i rukomet i svaki sport mi je bilo jako teško igrati jer nisam mogao trčati puno,brzo sam se umarao, nisam bio okretan pa je i to jedan od razloga. I još jedan od razloga je naravno zdravlje. Sada biram šta i koliko jedem što mi je prije bilo smiješno da neko radi. Ja sam jeo sve i svašta bez ikakvih granica i moje debljanje je moglo dovesti do većih zdravstvenih posljedica što se hvala Bogu nije desilo ali je moglo – kaže Dženan na početku razgovora za Auru.
U porodici, on je bio jedini s viškom kilograma. Kaže nam sa smijehom da je jeo za sve ostale.
-Majka, otac i brat su fizički aktivni,rade i nijedno od njih nije nešto pretjerano ludo za slatkišima i sokovima.Ja sam bio taj koji je to sve namirio za njih.

 Od mamine hrane se nisam debljao
Inače, dok sam živio u Sanskom Mostu, bio sam ok sa kilažom. Mama kuha tradicionalnu hranu i onda nisam imao problema, uz to sam trenirao rukomet i nisam izgledao savršeno ali nisam bio debeo. Ja sam počeo da se debljam u srednjoj školi, s preseljenjem u Bihać gdje pohađam srednju školu Richmond Park College Bihać. Treći sam razred.

Tako sam nekako prestao da treniram i jeo sam brzu hranu skoro svaki dan. U internatu imam doručak i večeru, a sam sebi rješavam ručak pa tako za ručak su obično bile pizze,kebabi,hamburgeri… uz to ide kola ili energetski napitak pa se onda zasladi sa nekom čokoladom.
Nisam nikako razmišljao o tome da bih nekada mogao da pojedem rižu, piletinu ili tako nešto. Bio sam se ulijenio totalno pa tako ako ne bih učio, ako bih imao slobodnog vremena to vrijeme ne bih iskoristio da prošetam,da odradim trening, nego bih visio na internetu, gledao film. Tada se naravno jede čips,keks,smoki zalijeva se nekim gaziranim sokom. Grickalice od kojih sam se ja najviše udebljao su čips,smoki, keks; to su onako standardni dodaci uz film ili surfanje na internetu.
Sad je priča drugačija, najviše jedem rižu i piletinu te salate.Zahvaljujući mojoj trenerici Saniti koju sam upoznao u teretani u Bihaću. Ona mi je ponudila svoju pomoć kako bih brže napredovao. Sanita je jedna divna osoba koja je i pravi prijatelj i profesionalna i uz njene smjernice ja sam danas,mogu reći, pobijedio sebe,a znamo da je sebe najteže pobjediti. Uz njenu pomoć izgubio sam 32kg – priča Dženan.

 Vježbam pet puta sedmično

Ni jedam trening ne počinjem dok se ne zagrijem, zatim na treningu idu vježbe za određeni dio tijela. Skidanje kila nije samo skidanje kila. To je dug proces odricanja,testiranja svoje volje i upornosti. Takođe nekada i psihički posustanete, dobijete neke strahove,naprimjer „što sam ovo pojeo, sigurno sam dobio kilu dvije” i tu mi je Sanita jako puno pomogla i uvijek me svojim savjetima motivisala da idem naprijed i ne odustajem.

Što se tiče jelovnika tu skoro svaki dan nešto novo saznam i dobijem neki novi savjet i često mijenjam jelovnik jer kada tijelo navikne na jednu vrstu ishrane ne može napredovati.
Treninge imam najmanje pet puta sedmično od po najmanje sat vremena, treninge radim sa Sanitom i najviše komuniciramo tokom treninga, savjetuje me, pomaže mi i ne samo o treningu i zdravom životu nego i o životu općenito.

U procesu mršavljenja, drastičnog, upitali smo Dženana šta mu je najteže palo te kako se osjećao kad su se brojke na vagi počele pomicati unazad.

– Na početku je bilo najteže šećer izbaciti, to je gora ovisnost od bilo kakve droge. Nisam sve odjednom mogao izbaciti nego samo postepeno. Nakon nekog vremena trening i zdrava ishrana uđe u krv i to vam postane hobi, zanimacija pa na kraju način života.Kada primijetite prve rezultate to je sreća velika i onda ste motivisani i samo idete dalje i nema te osobe koja će vas odvratiti od zdravog načina života.

-A vaga. Hm. S obzirom na to da je u mojim mislima bilo nemoguće da ću ja ikada smršati,brojke na vagi nove su bile šokirajuće. Hej, dešava se. Nakon prvih skinutih kilograma pokrenule su mi se neke čudne emocije jer to je bio znak da sam ušao u brobu sa svojim kompleksom i te prve skinute kile su bile znak da ja pobjeđujem.

Na kraju bih svima koji žele da smršaju poručio: nije nemoguće, ja sam dobar dokaz. Ako ne moćete sami, kontaktirajte Sanitu. Ona će vam pomoći da dođete do čuda!

Sanita Dizdarević: Ne osuđujte debele ljude!
– Svima bih savjetovala da odmah, evo ovog trenutka počne da radi na sebi. Dovoljan je samo jedan korak u toj odluci i puno volje i hrabrosti. A trud se isplati višestruko. Biće sretan/sretna u svojoj koži. Jer od sjedenja, kukanja i gledanja TV i mobitela ništa se dobro ne izrodi. A onima koji ovo čitaju, a imaju savršen tjelesni težinski indeks, poručila bih da ne osuđuju one druge, debele, jer nikad ne možemo znati šta je koga natjeralo na to da se okrene hranu. Najčešće je to neki emocionalni problem. Mene je mučilo to štoi nisam imala često ni marku za kafu. Danas, kad mi neko kaže da je smršao zahvaljujući meni, ja sam presretna. Volim ovu novu promjenu kod sebe, svoj novi život, novi izgled. Bitna je volja i organizacija, bitno je ne sjediti, ne biti pasivan, bitno je ne jesti sve što vam dođe pod ruku i rezultat je tu.

(aura.ba)