Ovo su 14 najzdravijih namirnica koje povećavaju inteligenciju

Dokazano je da ljudi koji slušaju genija klasične muzike V. A. Mocarta ostvariju bolje rezultate na testovima inteligencije. Ali da vidimo kako hrana povećava inteligenciju.

1. Riblje masti (divlji losos, skuša, sardine)

Više od polovine moždane mase čine lipidi, a preko 65% lipida su omega masne kiseline. Ove masti su od vitalnog značaja za proizvodnju i razvoj moždanih ćelija i za održavanje tečnosti u ćelijskim membranama. Imaju veliku ulogu u neuronskim aktivnostima.

Ribe kao što su losos, tunjevina ili sardina sadrže Omega 3 masti koje potpomažu život moždanih ćelija. Najbolje je jesti bar dve porcije ribe bogate uljem nedeljno.

Napomena: svježa riba sadrži Omega 3 masti, konzerve ne. Sadrže i fosfor i jod koji su bitni za rad mozga.

2. Mliječni proizvodi (mlijeko, sir, pavlaka)

Korisni za mozak jer se više od polovine mozga  sastoji od masti. Studije su pokazale da oni koji redovno koriste mliječne proizvode imaju bolje rezultate na testovima logičkog razmišljanja i sjećanja od onih koji ne koriste.

Nedostatak ključnih masti može biti uzrok neprijatnih bolesti npr. multipla skleroza. Mlečne masti su bogate magnezijumom, kalcijumom, i vitaminom D koji su ključni za rad mozga.

3. Jetra (piletina, teletina)

Mozak koristi oko 25% kiseonika koje je potrebno tijelu. Gvožđe je neophodno da se kiseonik preko hemoglobina u krvi transportuje u mozak.

Jetra je hrana najbogatija gvožđem i jedan od najvažnijih izvora vitamina B. Od 1990-ih je poznato da vitamini B1, B6, B9 i B12 poboljšavaju kognitivne funkcije i rezultate testova inteligencije.

4. Žitarice

Žitarice bogate vlaknima, povrće, voće, sjemenke i orasi, vino i maslinovo ulje – hrana koja pomaže protiv kognitivnih oštećenja i degenerativnih bolesti, može smanjiti oksidativni stres, inflamaciju i druge vaskularne faktore rizika kao što su visok pritisak.

Sve to može imati ulogu u smanjenju rizika bolesti mozga i drugih oštećenja. Pošto tijelo ugljene hidrate iz žitarica razlaže veoma sporo, ovaj vid ishrane može zadržati vašu oštrinu veoma dugo.

5. Crveno meso

Studije pokazuju da žene sa zdravim nivoom gvožđa ostvaruju bolje rezultate na testovima inteligencije od žena sa nedostatkom. Gvožđe potpomaže transport kiseonika kroz tijelo do mozga. Za efikasan rad mozga potrebno je redovno snabdjevanje kiseonikom.

Nemasno meso je odličan izvor gvožđa i cinka koji su odlični za kognitivne funkcije mozga i učestvuju u mitozi moždanih ćelija i sintezi DNK.

6. Jaja

Najbolji vegeterijanski izvor gvožđa je žumance od jajeta. Jaja sadrže fosfolipide i lecitin koji obnavljaju ćelijsku membranu mozga. U pogledu jačanja intelekta njihova vrijednost leži uglavnom u proteinima.

Jaja su bogata i amino – kiselinama, koje su od vitalnog značaja u proizvodnji osnovnih neurotransmitera. Sinteza stvorena od serina i metionina se koristi u procesu pamćenja, gde noradrenalin stimuliše učenje, čija se proizvodnja oslanja na prisustvo tirozina i fenilalanina, koji se nalaze u proteinima u jajima.

7. Spanać

Studije pokazuju da su ljudi koji konzumiraju više vitamina C bolji u testovima opažanja i memorije. Najbolje je jesti najmanje 5 porcija raznovrsnog voća ili povrća dnevno.

Kod branja povrća treba pratiti dugine boje zbog raznovrsnosti vitamina. Sva lisnata povrća su bogata vitaminom B9 ili folatom za koji se smatra da igra glavnu ulogu u razvoju fetusnog nervnog tkiva i u obnovi krvnih zrnaca.

Koristite spanać, zelenu salatu, ruzmarin, brokoli ili druge različite biljke. Ruzmarin sadrži određene flavonoide, posebno apigenin koji pomaže memoriju i kocentraciju kroz podsticanje cerebralnog protoka krvi.

8. Mahunarke

Da bi nivo šećera u krvi održali stabilnim trebalo bi najmanje dva puta dnevno jesti porciju mahunarki. Mozak je zavisan od glukoze što znači da mozak koristi samo glukozu za gorivo.

On koristi pet grama na sat, ali ne zna kako da je sačuva i zato mora redovno da se snabdeva preko krvotoka. Složeni šećeri i oni koji imaju nizak glikemijski indeks su od ključnog značaja, a mahunarke su ih pune dok je njihov glikemijski indeks jedan od najnižih.

Ovo omogućava balans glukoze u krvi i snabdjevanje mozga bez izazivanja hiperglikemije.

9. Školjke

Direktno utiču na performanse mozga. Poboljšavaju raspoloženje i održavaju mozak aktivnim. Bogate su proteinima i vitaminom B12, a ljuskari i ostali morski plodovi sadrže oligo elemente koji su dobri za funkcionisanje mozga i ključni za sprečavanje i borbu protiv stresa.

Oligo elementi se mogu smatrati terapeutskim oružjem jer su dobri u borbi protiv mentalnog zamora, anksioznosti i nervne slabosti. Bakar, mangan, cink, litijum i jod imaju isti efekat koji se može pronaći u morskim plodovima.

10. Crvene bobice

Štite nervne ćelije od oštećenja kiseonikom pomoću ogromnih antioksidativnih nutrijenata koje one sadrže. Njihova sposobnost da šalju impulse po celom tijelu zavisi od uravnoteženosti metabolizma kiseonika, koja se postiže samo uzimanjem antioksidativnih hranljivih materija.

Borovnice pomažu da se održi ta ravnoteža i lagodan rad nervnih ćelija. Sve jestive bobice su rudnici vitamina C (ribizle imaju tri puta veću koncentraciju vitamina C od kivija, a duplo veću od citrusa).

One imaju antioksidantne mikroelemente koji im daju boju, jačaju krvne kapilare i poboljšavaju cirkulaciju što omogućava najbolju oksigenaciju mozga i bore se protiv slobodnih radikala koji mogu da utiču na nervne ćelije.

11. Banane

Bogate su magnezijumom, esencijalnim mineralom za prenošenje nervnih impulsa, vitaminom B6 (jedna ima praktično četvrtinu preporučene dnevne doze) koji nije uključen samo u asimilaciju magnezijuma, već i u metabolizam aminokiselina i funkcionisanje nervnog sistema kao proizvođač određenih nerotransmitera, pre svega gama amino buterne kiseline i seratonina.

12. Avokado

Avokado je masno voće, ali to su monozasićene masti koje doprinose zdravom protoku krvi, koji čuva zdravlje mozga. Snižava krvni pritisak, a pošto je hipertenzija faktor rizika za pad kognitivnih sposobnosti, niži krvni pritisak promoviše zdrav mozak.

Bogat je vitaminom E jedanim od najmoćnijih prirodnih antioksidanata i štiti moždano tkivnu masu od starenja.

Apsorpcija dva ključna karotenoida, antioksidansa i beta karotena, likopena značajno povećava kada se doda avokado ili avokadovo ulje u ishranu. Preporučuje se konzumiranje

samo ½ ili ¼ avokada kao dodatni prilog ishrani jer sadrži visok nivo kalorija.

13. Kafa i čaj

Prisustvo molekula kofeina im daje pravu vrijednost kao toniku i stimulansu. Ovi napici mogu poboljšati kognitivne funkcije i biti prevencija od Alchajmerove bolesti.

Naučnici tvrde da kafa može biti upotrebljena kao terapeutski tretman za osobe obolele od ove bolesti. Čaj je takođe pokazao zaštitne efekte na mozak.

Pored antioksidanata koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i povećanja aktivnosti mozga, oni koji redovno piju čaj su bolji na testovima memorije i obrade informacija od onih koji ga retko piju,pokazuju studije.

14. Orasi 

Izvori vitamina E čije pravilno unošenje sprječava nastanak krvnih ugrušaka, potpomaže disanje moždanih ćelija i pomaže u prevenciji kongnitivnog odbijanja, naročito u mlađem uzrastu.

Jednom dnevno jesti: orahe, indijske orahe, brazilske orahe, badem, kikiriki, susam, suncokretovo seme, laneno seme, puter od badema, puter od kikirikija.

Pečene ili sirove, nebitno. Samo nekoliko sjemenki bundeve dnevno je sve što je potrebno da dobijete preporučene dnevne količine cinka, vitalnoga za unapređenje veštine razmišljanja i memorije.

Hrana bogata niacinom (kikiriki) štiti od senilnosti i Alchajmerove bolesti. Kikiriki je i antioksidans i štiti moždane membrane u mozgu.

(webtribune.rs)

Komentari

komentara

error: Content is protected !!