KRIZA SREDNJIH GODINA: VRIJEME KAD SE MOZAK KUR*I A ONA STVAR FILOZOFIRA

Piše: Erna Dervišić

Uhvatih sebe prije par dana kako plačem bez ikakvog razloga… nako, iz čista mira. Ispričam to prijateljici, a ona mi reče «heheeee počelo je počelo»… Ma sve mi nešto čudno u posljednje vrijeme, nešto mi pred spavanje treba i džemper i Dnevni avaz umjesto lepeze kad me ono probudi «gori krilo našeg aviona» a radijator na nuli… šta mi je kojeg Boga?

Pa mi se nešto muči, pa ne volim što sam voljela, pa nek` je u boji dobro je, pa nema ni one tačke na plafonu u koju sam prije piljila… ma nije nešto u redu.

Pitam ja teko svoju doktoricu, šta li mi je jer nit sam luda nit kuću pravim … ali hodam po dvorištu, pjevam nešto veselo a suzeeeeeee ma nema kraja!

«Ma proradila ti klima» – kaže ona!

«Kakva bona klima, znaš da ja klimu nikad ne koristim i ne volim napuše me» – pravim se ja da ne razumijem?

«De, de vadi se ti samo… KLIMAKS, ŽENO KLIMAKS» -reče ona kroz smijeh!

«Auć… šta ću sad» ???

I kako to dalje biva sad je za sve što uradim kako ne valja, za sve što zabrljam kriv on… klimaks. Majku mu i on muškog roda … a uništava, jel’ vama ovdje šta simptomatično!

No … glavni razlog za nastajanje ove priče je neko «moj»… ma divan, krasan, dobar… ali u posljednje vrijeme reže jezikom ko sabljom, ljut, ljut, ljut… naklinčen do bola, a onda kroz pola sata na ljutu ga ranu privit! Ha, šta li je to!

Kažem mu ja «haman i tebe drma klimaks» – a on na to obavezno ima odgovor- «Nije istina ja još mogu»!

Ma de nek` mi sad neko pametan objasni kakve to veze ima sa svim ovim… pa mogu i ja, ali sam u klimaksu!

Dobro, dragi moj, ako ti klimaks zvuči kao nešto totalno svojstveno ženama onda neka to bude tvoja privilegija nazivat ću ga ženskim rodom i imenom «kriza srednjih godina».

Eh kako sad objasniti da u kupatilu imaš sve više preparata protiv ćelavosti? Nije ti kosa još ni pošla ispadati a Fitoval se redovno utrljava, pušiš k`o Turčin ali sve jače cigarete valjda da se nekome dokažeš da ti još uvijek možeš «muški potegnut». Ponovo pričaš o svojim avanturama, ali sada rečenice počinješ sa legendarnim «eh kad sam ja ono…».

Vazda si, kada bi neki kompleksaš pored nas projurio na motoru poput strijele, govorio «vidi budale majke ti» a sad roviš po netu i ti bi sebi kupio nešto «moćno» da se malo kofrčiš, pa «to ti je vazda bila želja», šta se ja čudim. Redovan si kod zubara, sad bih čak i ja trebala pustiti da mi izbruse moje i stave ova dva što mi fale, a do sad si govorio «šta da pustiš da ti diraju tvoje zube, ma ne budali». Okrećeš se na ulici za onima što bi tata mogao da im budeš, primijetiš svaki pupak, svaki «kanalic» na dekolteu, svaki privjesak u kanaliću i sve bi nešto išao pitati da joj ga izvadiš i žuljaju li je tange trebal` to šta pomoći … ma divan si mi!

Sve se češće, vraćaš nervozan iz firme… «nemoj me ništa pitati, ne mogu sad o tome» a onda od problema zaspiš k`o top. I naravno ti nikad ne hrčeš, ama baš nikad (vazda se pitam šta je to u tome tako strašno da se ljudi brane kada im kažeš da su cijelu noć «žagali drva»). Tvoji prioriteti su vazda bili čistoća i urednost, ali sad kad izlaziš iz kuće mirišeš k`o «stanična kurva»… ih što ću ti sve pobacat samo da znaš… ja sam luda kad poludim.

Plašiš se postati otac još jednom a djed ma ne daj Bože, zar da ti guraš kolica po parku… a radovat ćeš se kad ti dobace «smije li se na djeda»? Diže ti se obrva kada stojiš sa odraslim sinom i kad vas pitaju «da li ste braća» a kad on odgovori «ma jok to mi je stari» nemilice da laktom prisastaviš u rebra. Kad ti kažem opusti se čovječe, pa desit će se šta se desit mora, ti kažeš «možda nekom drugom ja svoju sudbinu kontrolišem, ja sam 100% siguran u sebe» i vičeš, vičeš i vičeš a kad ne vičeš onda se duriš, ma svaki dječak je smiješan za tebe… nemam riječi. Onda meni ostaje da šutim i volim te šuteći, jer znam da ćeš poslije toga opet biti onaj stari kog volim govoreći… šta ću, moj si … a da nisi znala bih šta bih!

Opet je tu samo jeans, kožna jakna, košulje preko hlača da se ne vidi pupo, praviš grimase pred ogledalom i puštaš bradu bas kako ja volim a taman kad je pohvalim nafokaš se na mene i odeš je obrijati istog momenta… Bože, Bože…

I eto tako … nisi ti u klimaksu !

Nisi ni u krizi srednjih godina!

Nisi i ja kažem! Ti si samo u onim godinama kad, što bi rekla jedna moja kolegica «Kad se mozak ku..i, a ona stvar počinje da filozofira!

Ma možemo mi kroz to skupa!

error: Content is protected !!