Bolna ispovijest 45 – godišnje J. V. iz okoline Sarajeva: Htjela sam ubiti i sebe i kćerku!

Kada sam se obratila Adi Sarajliji, samo sam mu kazala: „Zašto je kćerka od mene okrenula glavu? Srce mi se paralo razmišljajući o mojoj Selmi, mojoj jedinoj radosti… Odhranila sam je, odškolovala, udala je, iako nisam bila oduševljena njenim izborom  ulagala sam u tu bračnu zajednicu… Na kraju sam u suzama lijegala i ustajala, te proklinjala dan kada sam je rodila. Boljelo me što u meni vidi najvećeg dušmana…

Kroz petu deceniju korača samohrana majka J.V. iz okoline Sarajeva, a u njenom životu ima doživljaja za dva stoljeća životnog kalendara. Ovu milu i dragu ženu, od malih nogu život ne mazi. Za sve se morala izboriti, i za školske knjige i olovke, rano je ostala bez životnog saputnika. Muž joj je stradao u ratnom vihoru u BiH.

–        Poginuo je, a da nije dočekao da vidi našu kćerku, bila sam u sedmom mjesecu trudnoće. Ne dao Bog nikome te patnje! Ali, eto smogla sam snage da krenem kroz žvot dalje. Posvetila sam se odgoju naše kćerke, dala joj ime koje je moj muž posebno volio. Uvijek je govorio „ako rodiš djevojčicu, zvat će se Selma“, a onda bi zapjevušio „Putuj Selma i ne naginji se kroz prozor“.

 Brige i odricanja

U nastavku razgovora za „Auru“, naša sagovornica podsjeća kako nije lahko biti majka, nije dovoljno samo roditi dijete. Biti majka znači mnogo više, potrebno je mnogo više od samoga čina donošenja djeteta na svijet. Prije svega, potrebni su ljubav, briga, pažnja i posvećenost.

–        Nema ništa jače od majčine ljubavi prema svomu djetetu i nema veće patnje od patnje zbog djeteta – kaže.

Ona je svoju Selmu sama odhranila i nastojala izvesti na pravi put. Da bi ona bila zadovoljno i sretno dijete nije je bilo sramota čak okopavati i tuđe bašte, održavati zgrade, čistila je tuđe stanove… Selma je svu tu majčinu borbu uzvraćala na najbolji način, donosila je petice iz škole i to je brižnoj majci bila najveća nagrada

Dok priča o tim vremenima niz lice joj skliznuše suze; svako malo se zaplače, a brada joj zadrhti. Skoro dvije godine rijetko koji dan joj je prolazio bez suza, izgledalo je da se neke strašne sile igraju sa njom i da se neprestano hrane njenim patnjama i plačom.

–        Sve je krenulo nakon njene udaje. Nisam bila sretna Selminim izborom, ali nisam joj željela stati na put sreće. Srce ne bira, pa tako ni njeno. Zaljubila se u problematičnog momka, imao je i nekih zatvorskih kazni zbog razbojništva – kazuje J.V.

Boljelo je, kaže, kao majku, što je Selma otišla u kućnu zajednicu, u kojoj su živjeli svekar, svekrva, djever, njen muž i ona, a imali su samo svekrovu penziju i Selminu platu kao stalna primanja. Ali, i to je nosila u sebi, moleći se Bogu da Selma bude sretna.

–        Pomagala sam koliko sam mogla, sve dok mi Selma jednom prilikom nije došla grcajući u suzama, jer su joj muža uhapsili. Tu noć i narednih dana je boravila kod mene, a ja je ubjeđivala da se razvede.

Majko, ne trebaš mi!

Peti dan se vratila njima i od tada dolazi do preloma u njihovim životima. Majka nije odlazila u kćerkin novi dom, ali jeste skoro svakodnevno se sa Selmom čula telefonski. Pitale je i za vijesti o mužu.

–        Osjetila sam ja neku rezervisanost i hladnoću u Selminom glasu, ali sam mislila da je to od sekiracije. Ni na kraj pameti mi nije bilo da će neko pokušati i – što je tragičnije – uspjeti da nas zavadi. Samo mi je jedne večeri u telefonskom razgovoru drsko kazala „Šta me stalno zivkaš. Nerviraš me. Pusti me da živim svoj život“ i spustila mi slušalicu.

Nakon toga osam mjeseci se nisu čule, ni vidjela, a J.V. se srce paralo dok je razmišljala o svojoj Selmi i razbijala glavu pitanjima – šta se to dešava sa njenom kćerkom.

U tim vremenima, oprhvanosti tugom neprestano je venula. Pomišljala je, kaže, na najgore, da prvo ubije nju, a onda da oduzme život i sebi. Spasila je njena komšinica, koja je svo vrijeme tvrdila da je Selma ograisala.

–        Zajedno smo otišle kod Ade Sarajlije i prvo što sam ga upitala bilo je „Zašto je kćerka od mene okrenula glavu?“

Nakon numerološke i astrološke analize, od bijelog maga Ade Sarajlije je dobila šokantan odgovor i upozorenje:

–        Selmin razum, srce i duša više nisu njeni. Njome upravljaju drtuge sile. U pitanju je magija, ona je u kandžama veoma opasnih ljudi. Koristoljublje je u pitanju. Bačena joj je magija da slijepo vjeruje svom mužu, podanički da izvršava njegove želje, ali i da mrzi majku, najbolje prijatelje, rodbinu – objasnio je usplahirenoj majci Ado Sarajlija.

Srce joj je u tom trenutku lupalo 200 na sat, samo što se nije raspuklo. Pristala je na Adine duhovne tretmane i metode. Odmah je bila upozorena da će to sve potrajati, ali da će Selma „pupuštati“.

I uspjeli su. Skoro pet mjeseci su trajali rituali skidanja magije na daljinu. Selma je nedavno pokucala na majkina vrata, a ona je prigrlila svoju kćerku, oprostila joj.

–        Izvukla sam je iz tog pakla. Ona se opravlja. Shvatila je da tamo nema života. Sreća pa nije se zadužila u banci, a oni je nagovarali da digne dugoročni kredit 50.000 maraka – kazala nam je na kraju J.V.

 

 

Komentari

komentara